• Menice od sada i u digitalnom formatu
• Elektronska menica može biti isključivo sopstvena menica sa klauzulom „bez protesta“
• Elektronska menica ne cirkuliše van registra i njeno postojanje dokazuje se upisom u CReM
• Elektronske menice se koriste posredstvom banaka putem elektronskog i mobilnog bankarstva
• Naplata elektronske menice se vrši putem CReM-a

Narodna banka Srbije je od 1. decembra 2025. godine omogućila izdavanje i korišćenje menica u elektronskom obliku kroz početak rada Centralnog registra elektronskih menica (CReM). Time je postojeći menični sistem proširen novim, digitalnim formatom, dok papirna menica ostaje u punoj primeni i nastavlja da postoji kao ravnopravno sredstvo obezbeđenja. Izbor između papirne i elektronske menice ostaje na učesnicima u pravnom prometu.

Elektronska menica predstavlja digitalizovanu (dematerijalizovanu) hartiju od vrednosti u obliku elektronskog zapisa koji se vodi u CReM-u, u okviru Registra menica i ovlašćenja koji vodi Narodna banka Srbije. U skladu sa važećim pravilima, elektronska menica može biti isključivo sopstvena menica sa klauzulom „bez protesta“. Ona ne postoji kao fizički dokument na meničnom blanketu, već kao elektronski zapis koji se kreira i potpisuje korišćenjem kvalifikovanog elektronskog potpisa. Sve radnje i promene u vezi sa elektronskom menicom proizvode pravno dejstvo upisom u CReM i evidentiraju se kroz registar.

CReM funkcioniše kao jedinstvena evidencija u kojoj se vrše sve radnje u vezi sa elektronskom menicom:

1. menica se u registru izdaje;
2. predaje/prihvata od strane poverioca;
3. može da se prenosi, zatim podnosi na naplatu; i na kraju
4. briše po izmirenju obaveze ili u drugim propisanim slučajevima.

Ključna razlika u odnosu na papirnu menicu je u tome što elektronska menica ne cirkuliše van registra – umesto fizičke predaje dokumenta, relevantne promene (ko je poverilac, da li je menica podneta na naplatu, status i sl.) nastaju i dokazuju se upisom u CReM, čime se obezbeđuje jasna i proverljiva evidencija njenog statusa u svakom trenutku.

U praksi, elektronske menice se koriste posredstvom banaka. Banke su dužne da ovu uslugu omoguće svojim klijentima – pravnim licima i preduzetnicima – i da je tehnički integrišu u kanale elektronskog i mobilnog bankarstva. To znači da se izdavanje menice i sve kasnije radnje iniciraju kroz bankarski sistem, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa i odgovarajuće autentifikacije, a zatim se kao zvaničan upis evidentiraju u CReM-u. Banka obezbeđuje tehnički i organizacioni okvir za pristup registru i sprovođenje radnji u skladu sa pravilima Narodne banke Srbije.

Radi omogućavanja naplate elektronske menice, Narodna banka Srbije je donela izmene i dopune Odluke o načinu vršenja prinudne naplate s računa klijenta, kojima su pravila prinudne naplate usklađena sa novim oblikom menice. Kada dospe obaveza po elektronskoj menici, poverilac putem CReM-a podnosi nalog za naplatu banci kod koje se vodi tekući račun platioca naveden u menici. U nalogu se određuju podaci o banci platioca, broj računa i iznos za zaduženje. Po prijemu naloga, banka je dužna da putem CReM-a potvrdi ili odbije prijem, a pre izvršenja proverava da li je menica podneta u roku dospeća i da li je nalog formalno ispravan. Ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, banka sprovodi naplatu u skladu sa pravilima o prinudnoj naplati.

U situacijama u kojima je potrebna sudska ili izvršna zaštita, ne postoji „papirni original“, već se koristi zvanični izvod iz CReM-a, koji potvrđuje postojanje, sadržinu i status elektronske menice i služi kao dokaz u odgovarajućim postupcima.

Uvođenje elektronske menice predstavlja značajnu modernizaciju meničnog sistema u Republici Srbiji, ali bez prekida sa postojećim režimom. Papirna i elektronska menica postoje paralelno, a izbor između njih ostaje na ugovornim stranama, u skladu sa njihovim potrebama i aranžmanima u konkretnom poslovnom odnosu.