U slučaju da likvidacioni upravnik ne dostavi individualno obaveštenje poznatom poveriocu na način predviđen zakonom, poznati poverilac neće biti prekludiran u svom pravu iako nije podneo prijavu potraživanja u roku iz oglasa o pokretanju likvidacije

1. Pokretanje likvidacije i obaveštavanje poverilaca

Odlukom o pokretanju likvidacije pokreće se likvidacija privrednog društva. Formalno pravno, likvidacija počinje danom registracije predmetne odluke i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije na internet stranici Registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre („Registar“). Objava oglasa o pokretanju likvidacije na internet stranici Registra ima za cilj obaveštavanje nepoznatih poverilaca o ovom postupku.

Dodatno, Zakonom o privrednim društvima („Zakon“) propisana je obaveza individualnog obaveštavanja poznatih poverilaca. Naime, likvidacioni upravnik je dužan da, u roku od 15 dana od dana početka likvidacije, uputi pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije poznatim poveriocima društva u likvidaciji. Zakon dalje propisuje sadržinu obaveštenja, tako da isto obavezno sadrži:

• podatke o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije,
• adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem poštanskih pošiljki, na koju poverilac dostavlja prijavu potraživanja, i
• upozorenje da će potraživanje poverioca biti prekludirano ukoliko ga poverilac ne prijavi u roku od 120 dana od dana objave oglasa o pokretanju likvidacije.

Objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije i individualnim obaveštenjem obezbeđuje se potpuna informisanost svih poverilaca društva u likvidaciji.

2. Prijava potraživanja i pravne posledice neprijavljivanja potraživanja

Saglasno upozorenju iz oglasa i individualnog obaveštenja, ukoliko poverilac društva u likvidaciji ne prijavi potraživanje u roku od 120 dana od dana objave oglasa, potraživanje će se smatrati prekludiranim (poverilac gubi pravo na potraživanje), te društvo u likvidaciji neće biti u obavezi da namiri potraživanje tog poverioca. Međutim, ovo se ne odnosi na poverioce čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije. Ovi poverioci nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim. Takođe, poverioci čija su potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja.

Dodatno, kada je reč o prekluziji, nema sumnje da će poverilac koji je individualno obavešten o pokretanju likvidacije biti prekludiran ako blagovremeno ne podnese prijavu potraživanja. Takođe, nema sumnje da će on biti prekludiran i ako ne podnese prijavu, a likvidacioni upravnik nije znao za njegovo potraživanje. Međutim, nameće se pitanje da li poverilac društva u likvidaciji može biti prekludiran zbog nepodnošenja prijave potraživanja, ako nije bio individualno obavešten o pokretanju likvidacije i upozoren na mogućnost prekluzije, iako je likvidacioni upravnik znao za njegovo potraživanje?

Rukovodeći se načelom savesnosti i poštenja, ne može se prihvatiti zaključak da takav poverilac treba da snosi posledice prekluzije. U tom pravcu se dosledno izjašnjava i sudska praksa[M1] , koja potvrđuje da u ovakvim okolnostima nema mesta primeni prekluzije. Sledstveno, u slučaju da likvidacioni upravnik ne dostavi individualno obaveštenje poznatom poveriocu na način predviđen Zakonom, poznati poverilac neće biti prekludiran u svom pravu iako nije podneo prijavu potraživanja u roku iz oglasa o pokretanju likvidacije.

U praksi, utvrđivanje da li je određeni poverilac „poznat“ društvu u likvidaciji zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Ipak, osnov za takvo utvrđivanje najčešće se nalazi u poslovnoj dokumentaciji samog društva u likvidaciji. Naime, prema Zakonu o računovodstvu, privredna društva su obavezna da uredno vode evidencije o svim računovodstvenim ispravama, a upravo ti podaci predstavljaju ključni dokaz da li je poverilac bio poznat u trenutku pokretanja likvidacije.

3. Potencijalna krivična odgovornost likvidacionog upravnika

Nakon isplate svih poverilaca likvidacioni upravnik je dužan da sastavi i podnese osnivaču na usvajanje, između ostalog, pisanu izjavu da je uputio individualno obaveštenje svim poznatim poveriocima. S tim u vezi, važno je imati na umu odredbe Zakona kojima je propisana krivična odgovornost likvidacionog upravnika.

Naime, likvidacioni upravnik koji dâ pisanu izjavu neistinitog sadržaja, koja je propisana Zakonom kao uslov za sprovođenje konkretnog postupka, sa namerom da taj postupak započne i/ili sprovede i/ili okonča, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. Dodatno, u slučaju da je predmetno krivično delo izvršeno u nameri oštećenja poverilaca ili članova društva, a iznos za koji su oštećena ta lica prelazi deset miliona dinara, Zakonom je zaprećena stroža sankcija – kazna zatvora od jedne do deset godina i novčana kazna.

Zaključno, zakonodavac jasno ukazuju da zanemarivanje zakonskih obaveza u postupku likvidacije ima pravne posledice koje se ogledaju u potencijalnoj krivičnoj odgovornosti likvidacionog upravnika i odustpanju od primene pravila prekluzije.

---